Arhiv Jugoslavije

oznaka fonda: 77

naziv fonda: CENTRALNA UPRAVA ZA TRGOVINSKI PROMET SA INOSTRANSTVOM

stvaraoci arhivske građe: Centralna uprava za trgovinski promet sa inostranstvom Ministarstva trgovine i industrije Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca, od 7. marta 1919. do 17. aprila 1920, ali je njegova likvidacija trajala do 1927.

granične godine fonda: 1919-1920.

granične godine građe: 1919-1927.

period građe fonda: Kraljevina Jugoslavija

količina arhivske građe: 106 fascikli, 13 knjiga evidencija

dužina fonda: 11.54

stanje građe: dobro

sređen:      stepen sređenosti građe: arhivistički sređen

obrađivač: Gojko Malović

informativno sredstvo: inventar

knjige evidencije:      personalije:      indeksi:     

mikrofilmovan:      digitalizovan:

istorijat tvorca fonda:

Centralna uprava za trgovinski promet sa inostranstvom Ministarstva trgovine i industrije Kraljevine SHS osnovana je 7. marta 1919. Njeni zadaci su bili:
1. Da za prelazno vreme zaključi ugovore o trgovačkom prometu s Austrijom, Mađarskom, Čehoslovačkom i Poljskom na osnovu kompenzacija i rekompenzacija. Ugovorima je trebalo da budu utvrđeni kontigenti svake robe čiji se izvoz iz Kraljevine SHS dozvoljavao, kao i robe koju je kao rekompenzaciju imala svaka od država iz koje se ova roba uvozila;
2. Da se u tom smislu, u ime Ministarstva trgovine i indudtrije izdaju dozvole za izvoz;
3. Da se radi obračuna, u sporazumu s odgovarajućim činiocima u inostranstvu, u svakoj od zemalja obrazuje po jedan novčani zavod. Zavod na našoj teritoriji obavljao je uplate i isplate akreditiva, dok je Centralna uprava bila u ulozi kontrolnog organa i tumača pojedinih odredaba u nastalim spornim slučajevima;
4. Da se stara da se iz istih zemalja uvozi roba u količini koja odgovara vrednosti izvezene robe, i
5. Da se stara, u sporazumu s Centralnom upravom za devize, da oni trgovci kojima se dozvoljavao izvoz isključivo za zdravu valutu, istu ustupaju Centrali za devize koja će ova potraživanja upotrebiti za plaćanje one robe koju je u istim državama trebalo nabaviti.
Centralna uprava čije sedište je bilo u Beogradu, imala je nekoliko podružnica (filijala). Podružnice u Zagrebu, Ljubljani, Sarajevu i Splitu bile su odseci pokrajinskih vlada, dok su podružnice u Osijeku, Mostaru i Dubrovniku, kao i Zastupništvo u Novom Sadu, bili odbori trgovačkih komora, pod nadzorom po jednog komesara.
Delatnost podružnica obuhvatala je izdavanje dozvola za izvoz robe po propisima Centralne uprave i u obimu onih kontigenata koje je Centralna uprava stavljala na raspolaganje svakoj od podružnica. Podružnice nisu imale pravo na samostalno odlučivanje, već su samo bile posrednici između Centralne uprave i komisionara (bilo je nekoliko stotina komintenata koji su liferovali robu). Ustvari, Centralna uprava je delila izvozne kontigente za svaku državu na svoje podružnice po vrsti izvoznih artikala, s obzirom na viškove odgovarajuće robe kojom je raspolagalo područje svake podružnice. Slično je bilo i pri raspodeli kontigenata uvozne robe. Mada nisu imale pravo na samostalne odluke, uloga podružnica u tom poslu bila je značajna.
Kontrola uvoza i izvoza je bila strogo propisana, ali to nije sprečilo brojne zloupotrebe.
U svom prvom periodu delovanja, od 1. aprila do 1. septembra 1919. godine, Centralna uprava je obavljala kontrolu izvršenja kompenzacionih ugovora s Austrijom (od 22. marta 1919.) i Čehoslovačkom (od 30. marta 1919.). Pored kontrole nad izvršenjem ova dva ugovora, Centralna uprava je davala izvozne dozvole i pojedincima, i to za sve zemlje, bile one ugovorne ili ne.
Drugi period rada Centralne uprave počeo je zaključivanjem novog kompenzacionog ugovora sa Austrijom, od 1. septembra 1919. godine, (Austrijski broj 180) kada se, koristeći loša iskustva ugovora od 22. marta (po kome je bila dozvoljena slobodna kupovina hrane austrijskim centralama), javlja u novoj ulozi za sve proizvode predviđene Ugovorom. Od tada austrijski Wernverkers buero nije više mogao slobodno kupovati na našim pijacama, već mu je i cene određivala Centralna uprava. Vršeći na taj način kontrolu izvoza u Austriju, Centralna uprava se javlja kao liferant, kupujući robu (hranu) preko svojih zastupnika u Osijeku, Novom Sadu i Bečkereku.
U ovom razdoblju, Centralna uprava je nastavila kontrolu izvršenja ugovora sa Čehoslovačkom, nastojeći da se ista kompezaciono obavlja u granicama utvrđenih kontigenata (u pitanju je bila kontrola samo privatne imovine).
Trgovački promet s ostalim državama, posle 5. novembra 1919. godine, prešao je na Ministarstvo trgovine i industrije Kraljevine (Odeljenje za spoljnu trgovinu), i na Ministarstvo finansija.
Vreme od marta do kraja aprila 1920. godine obuhvata treći period delatnosti Centralne uprave. Način rada je ponovo promenjen. Zastupnici više ne nabavljaju robu dok ne dobiju nalog Centralne uprave, a ova to ne čini dok ne dobije porudžbinu od kupca, što je, takođe, usledilo zbog rđavog iskustva sa gomilanjem i propadanjem robe.
Pored liferacije po Austrijskom i Čehoslovačkom ugovoru, u ovom periodu je sklopljen ugovor i sa Mađarskom (13. marta).
Poslednje razdoblje rada Centralne uprave počinje krajem aprila 1920. godine. Tada je istekao rok kompezacionim ugovorima s Austrijom i Čehoslovačkom, pa je njena uloga kao kontrolora privatne trgovine potpuno prestala. Privatna trgovina prelazi u nadležnost Ministarstva trgovine i industrije, dok je Centralnoj upravi preostalo još jedino da izvrši likvidaciju pomenutih ugovora, tj. da završi one poslove koji su počeli pre isteka ugovora.

skraćenice:


istorijska beleška: