Arhiv Jugoslavije

oznaka fonda: 63

naziv fonda: MINISTARSTVO PRAVDE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

stvaraoci arhivske građe: Ministarstvo pravde Kraljevine Jugoslavije, 1918-1944.

granične godine fonda: 1918-1944.

granične godine građe: 1896-1944.

period građe fonda: Kraljevina Jugoslavija

količina arhivske građe: 4.819 fascikli, 695 knjiga evidencije

dužina fonda: 539.5

stanje građe: dobro

sređen:      stepen sređenosti građe: delimično

obrađivač: Gojko Malović, Mirjana Savatović, Kolet Smiljanić

informativno sredstvo: inventari: Zakonodavnog odeljenja, 1918-11941, Verskog odelenja, 1929-1941; popis: Poverljive arhive 1918-1944, Opšte arhive, 1918-1941.

knjige evidencije:      personalije:      indeksi:     

mikrofilmovan:      digitalizovan:

istorijat tvorca fonda:

Ministarstvo pravde Kraljevine Jugoslavije osnovano je 25. decembra 1918. godine u sklopu prve vlade Kraljevstva SHS i postojalo je sve do II svetskog rata. Prva uredba o njegovoj organizaciji doneta je tek 14. decembra 1919, a u vezi sveopšte reorganizacije državne uprave 20. maja 1929. godine doneta je nova uredba o uređenju Ministarstva pravde.
Za vreme postojanja Ministarstva pravde KJ do 1929. postoji jedinstveno Odelenje za izradu zakonskih projekata, a od tada kao Odeljenje zakonodavno i za uvođenje zakona.
Prema Uredbi iz 1919. godine, dužnost Odeljenja za izradu zakonskih projekata je da radi sve pripremne poslove do konačne izrade zakona.
Uz ovo Odeljenje postoji Stalni zakonodavni savet. Ovom Savetu dužna su sva ministarstva da dostave zakonske projekte koje su sami izradili.
Odjelenje zakonodavno i za uređenje zakona po Uredbi o uređenju Ministarstva pravde iz 1929. godine deli se na organizacione jedinice:
- Odsek za izradu zakonskih projekata (sedmi odsek),
- Odsek za uvođenje zakona i nadzora nad primenom zakona (osmi odsek),
- Odeljenje (referat) za proglašenje zakona, uređenje zakonskih zbornika i uredbi za biblioteku.
4. februara 1929. godine donet je Zakon o Vrhovnom zakonodavnom savetu i komisijama stručnjaka pri Ministarstvu pravde. Vrhovni zakonodavni savet kao savetodavni organ predsednika Ministarskog saveta delovao je pri Ministarstvu pravde sve do ukidanja 7. decembra 1931. godine, sa zadatkom da sa stručne i pravne strane pregleda i ocenjuje projekte zakona, uredbi i pravilnika sa zakonskom snagom, izrađene u pojedinim resorima. Po istom zakonu iz 1929. godine, komisije stručnjaka pri Ministarstvu postavljaju se za izradu projekata po struci Ministarstva pravde.
Građa potiče iz perioda 1919-1944. godine. Pošto su pri izradi zakonskih projekata korišćeni kao materijali i neki strani i u jugoslovenskim pokrajinama ranije važeći pravni propisi, nailazi se na materijale, tj. zakonske tekstove, njihove projekte, motive i obrazloženja i pre 1918. godine, pa čak i iz 19. veka.
Karakteristika ove građe je da, za razliku od mase arhivskog materijala Ministarstva pravde, nije signirana. Spisi Zakonodavnog odeljenja ne nose administrativnu oznaku istog odeljenja (štambilj), što je uostalom odlika i spisa drugih odeljenja Ministarstva pravde, za razliku od Zakonodavnog saveta.
Može se zaključiti da je materijal nekompletan, jer moralo bi ga moralo biti znatno više, s obzirom da su u periodu 1918-1941. godine, doneti mnogi zakoni i uredbe o kojima ovde uopšte nema traga.
Tokom sređivanja izdvojeni su spisi koji ovoj celini ne pripadaju i škartirani su kao multiplikati zakonskih tekstova, odnosno njihovih prednacrta ukoliko na njima nije bilo nekih ispravki, dopuna i izmena. Ako ih je bilo tretirani su kao varijante projekata, koje su sačuvane.
Spisi koji su odraz organizacione strukture i nadležnosti Zakonodavnog odeljenja i Zakonodavnog saveta bitno su opredelili svojom sadržinom osnovnu klasifikacionu šemu tj. podelu na poglavlja i unutar njih na glavne grupe što je uočljivo u sadržaju popisa.

skraćenice:


istorijska beleška: