Arhiv Jugoslavije

oznaka fonda: 37

naziv fonda: STOJADINOVIĆ MILAN

stvaraoci arhivske građe: dr Milan Stojadinović

granične godine fonda: 1881-1961.

granične godine građe: 1914-1944.

period građe fonda: Kraljevina Jugoslavija

količina arhivske građe: 101 fascikla, 1 knjiga evidencije

dužina fonda: 11

stanje građe: nekompletna

sređen:      stepen sređenosti građe: arhivistički sređena

obrađivač: Tonka Župančić

informativno sredstvo: inventar

knjige evidencije:      personalije:      indeksi:     

mikrofilmovan:      digitalizovan:

istorijat tvorca fonda:

Milan Stojadinović rođen je u Čačku 1888, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je i doktorirao. Još kao student uključio se u politički život. Kao član Narodne radikalne stranke sarađivao je sa listovima Slovenski Jug i Politika. U periodu 1922-1924. i 1927. bio je ministar finansija. U periodu ličnog režima kralja Aleksandra Karađorđevića (1929-1931) posvetio se privrednim poslovima, kada je postao predsednik Beogradske berze, Brodarskog sindikata SHS, Radio Beograda, predstavništva Standard electric i dr. Za guvernera Jugoslovenskog rotari kluba izabran je 1933, da bi od 1934. postao član Centralne uprave Rotary International-a u Čikagu. Na poziv kneza Pavla Karađorđevića, ušao je u vladu Bogoljuba Jevtića kao ministar finansija. U maju 1935. imenovan je za senatora. Iste godine, 20. juna formirao je vladu KJ, gde je zadržao i položaj ministra inostranih poslova. Od Slovenske ljudske stranke, Jugoslovenske muslimanske organizacije i svojih radikalnih pristalica, formirao je koalicionu stranku – Jugoslovensku radikalnu zajednicu (JEREZA). Kada je 9. jula 1939. isključen iz JEREZE, pokušao je da stvori novu stranku – Srpsku radikalnu stranku, ali bezuspešno. Kao protivnik sporazuma Cvetković-Maček iz 1939. interniran je u više mesta u unutrašnjosti Srbije i BiH. Uoči potpisivanja Trojnog pakta, Stojadinović je predat britanskim vlastima, a zatim interniran na ostrvo Mauricijus. Od 1948. boravio je u Buenos Ajresu, gde se uključio u rad srpske političke emigracije i izdao delo Ni rat ni pakt. Umro je u emigraciji u Buenos Ajresu 1961.

skraćenice:


istorijska beleška: